Opis proivoda:

PS4 The Last Of Us Remastered

Proizvođač: Sony - SOE

Datum izlaska: 30.7.2014.

The Last of Us je i dalje jedna od najboljih igara koje možete kupiti za Playstation 4. Ko god je propustio da odigra ovu sjajnu igru na Playstation 3 konzoli, a poseduje „četvorku“, nikako ne bi smeo da ponovo ispusti priliku da degustira ovaj sjajan naslov. Tim pre što su ubačena brojna unapređenja, o kojima ćemo kasnije više govoriti. Pored toga, ova igra je i nešto jeftinija od ostalih naslova za Playstation 4, pa samim tim predstavlja i izvanrednu investiciju, budući da se radi o proverenom kvalitetu koji je izdržao test vremena.

The Last of Us Remaster je isto tako jedan od najboljih primera kako remasterizovane verzije igre trebaju da izgledaju, ali i šta trebaju da sa sobom donesu. Sony je ne samo unapredio pojedine elemente igre ili grafiku, već je integrisao u paket Left Behind DLC, koji dodatno proširuje priču i objašnjava događaje i protagoniste koje srećemo u samoj igri. Pored estetskih ulepšanja, te 1080p rezolucije, svakako treba reći i da je ubačena podrška za 60 frejmova u sekundi, naspram 30 u koliko je originalna igra radila na Playstation 3 konzoli (ovde postoji „30 fps lock“ opcija za one koji eventualno tako žele da igraju, ali to ne preporučujemo). Tu su i razni dodaci koje nećete primetiti „na prvu“, kao što su Abandoned Territories i Reclaimed Territories mape za multiplejer, ingame Photo mode, nove opcije vezane za audio i slično.

Kreator ove igre je Naughty Dog, dobro poznati kreator ekskluziva za Playstation platformu (u koje spada i The Last of Us) i kompanija koja stoji iza fantastičnog serijala Uncharted i trenutno priprema četvrti deo popularnih avantura Nejtana Drejka, lovca na antička blaga. No, za razliku od rekli bismo veselog i luckastog heroja i pozitivne atmosfere koja ga okružuje, The Last of Us predstavlja daleko „ozbiljniju“ igru i donosi sumorniju atmosferu. Greške se ne praštaju, zaboravite na izdašnost municije, a svet je, dabome, u fazi ozbiljnog raspadanja...

Neko bi The Last of Us svrstao u survival horror žanr, neko drugi u žanr akcione avanture, ali smo mišljenja da bi svaka vrsta takvog svrstavanja neminovno nametnula očekivanja i priželjkivanja određenih stvari u igri, da bi to bilo nefer kako prema igri, tako i prema svetu koji je u njoj stvoren i koji osećate „da diše“, bez potrebe za open-world novotarijama koje se često na silu ubacuju u igru. U igri ćete čas savladavati određene prepreke, čast bežati od policije, čas se sukobljavati sa razbojnicima i ludacima, čas se kriti ili savladavati raznorazne mutante, zombije i srodne karakondžule.

Vi ste (uglavnom) u ulozi Džoela, svojevrsnog antiheroja koji je izgubio svoju ćerku i pokušava da svoje gorke dane u svom „karantiniranom“ svetu, uzdrmanom pojavom zombija, monstruma i raspadom ljudske civilizacije i same ljudskosti, odživi na neki svoj, sebi svojstven način. Grad je pod strogom kontrolom i karantinom, horde monstruma haraju po zabačenim delovima – kroz koje Džoel naravno mora stalno da prolazi budući da mu je zanat...hm...izbegavanje standardnih ruta, a raznorazne ljudske frakcije se bore za moć, uticaj i resurse, od običnih kriminalaca, preko terorista, do grupa koje imaju svoju misiju.

Kroz igru ćete prolaziti uglavnom vodeći Džoela, i posmatrati svet iz njegove perspektive, koja se ubrzo nakon što igra počne da se razvija menja i daje mu ulogu zaštitnika i heroja umesto običnog samoživog krijumčara. Ta transformacija je još jedan pokazatelj da uprkos sumornoj atmosferi, fantastično dočaranoj, uvek postoji nada da će se kad-tad krenuti ka nečemu boljem, što na ličnom nivou, što na nivou kreiranog sveta.

Na tom putu ćete nailaziti na raznorazne prepreke koje valja savladati, ali i na mnoge saveznike i prijatelje. Osim Džoela i Eli, igra će vam donositi razne saputnike (ili sapatnike?) koji će vam pomagati u određenim deonicama. Njihove priče i sudbine su takođe teške i tragične, ali to samo doprinosi osećaju konstantnosti u svetu u kome Džoel i Eli putuju mesecima preko onoga što su nekad bile Sjedinjene Američke Države. Uopšteno gledano, verovatno najveći kvalitet koji je Naughty Dog postigao u ovoj igri jeste stvaranje efektnog i ubedljivog sveta, prepunog raznih kontrasta, dinamike, sukoba. Vi zaista proživljavate događaje iz tog sveta, sjedinjujući se sa likovima koje vodite i njihovim pričama i sudbinama, primajući poruke na veoma uverljiv način. Postapokaliptični haos ljudske biti verovatno nikada nije bio...realističniji. Sretali smo se sa mnogim igrama koje su na ovaj ili onaj način opisivali zombi kugu ili postnuklearnu katastrofu i nijedna nije bila u stanju da kreira svet koji bi nas ovako intimno pogađao i u kome bi nas sudbine karaktera toliko doticale.

Prepreke na putešestviju koje će trajati mesecima (srećom, u digitalnom, ali ne i stvarnom vremenu) će biti brojne i raznovrsne. Na sve strane vas čekaju raznorazne kreature, ljudske i neljudske, spreme da Džoelu oduzmu to malo života što je u njemu ostalo. Tu i tamo će se pojaviti poneka zagonetna prepreka, ali to ćete lako rešavati. Nešto teže će biti rešavati sukobe sa ljudskim neprijateljima, posebno onim dobro naoružanim i opremljenim. Najteže će ipak biti protiv monstruma i mutanata, koji imaju razne karakteristične osobine. Recimo, sretaćete se sa klasičnim zombijima, ali isto tako se daleko bržom i smrtonosnijom sortom koja je slepa i orijentiše se isključivo preko zvuka, ali je zato veoma ubitačna u borbi. Srećom, Džoel ima mnogo poteza i alatki kojima može da preokrene stvari i reši sukob u svoju korist. Postoji mnogo načina da se sukob razreši ili izbegne, od klasičnog stealth pristupa, preko tihe eliminacije jednog po jednog neprijatelja, do direktnog napada.

Imajte samo jedno na umu – municija je veoma ograničena i veoma je teško igrati na poslednje opisan način iz prethodnog pasusa. Svaki metak mora naći svoju metu! Municiju valja štedeti, i koristiti svaku priliku da se sa izdvojenim neprijateljima razračunate na neki drugi način. Postoji mnoštvo daski, cevki, cigala i drugih „aparata“ koji mogu dobro da posluže u tu svrhu, raštrkano svuda po mapi. No, imajte u vidu da predmeti ne traju večno i da njihova efikasnost varira.

Takođe, pomalo neočekivano, ne očekujte instantno korišćenje pojedinih predmeta, a posebno ne onih koji leče. Primera radi, ovde ne možete tek tako da popijete bočicu i instantno da dobijete 80 health pointa usred sukoba, već se radi o procesu bandažiranja. Slično važi i za druge vrste interakcije sa inventarom i predmetima u njemu. Stoga je i o takvim stvarima potrebno voditi računa unapred, odnosno blagovremeno se pripremiti za sukob jer u njemu možda – ili bolje reći vrlo verovatno – nećete imati vremena da se lečite ili da kombinujete recepte.

Kada završite glavnu kampanju, možete se posvetiti Left Behind DLC-u koji se u ovoj remasterizovanoj varijanti isporučuje u okviru igre. U njemu ćete voditi Eli, tinejdžerku-junakinju iz glavne kampanje, kroz njene avanture pre nego što je srela Džoela. Ovaj DLC je relativno kratak, a dodatno produbljuje događaje i likove iz glavne priče, pa ga toplo preporučujemo.

Kada započinjete igru, možete odabrati nivo težine koji dosta utiče na način igranja. Ne samo da municije ima sve manje kako se ide naviše kroz nivoe težine, već se i likovi drugačije ponašaju. Srećom, vaši saputnici će se uvek ponašati dobro, biće efikasni i neće praviti probleme ili se bagovati. Ukoliko se odlučite da ponovite avanturu, možete nastaviti igranje sa opremom i skilovima tamo gde ste stali prilikom završetka prethodne.

Ipak, najveće iznenađenje dolazi u vidu veoma dobrog multiplej režima. On takođe dolazi „upotpunjen“, odnosno sa svim mapama i dodacima koji su u međuvremenu izlazili za igru na Playstation 3 platformi. Međutim, moramo reći da smo iznenađeni koliko dobro funkcioniše premisa multipleja, koji se oslanja na okršaje između različitih frakcija koji pokušavaju da prikupe dovoljno zaliha da njihov kamp preživi. Kako biste uspeli u tom cilju, potrebno je da izvršavate određene zadatke i, naravno, eliminišete oponente. Podeljeni na frakcije Hunters i Fireflies, vodićete multiplej okršaje protiv drugih igrača i verovatno najviše zapanjuje koliko ovaj mod odudara od osnovne kampanje, a koliko je zapravo dobar i zanimljiv, budući da se fokusira na borbu protiv drugih, živih ljudi umesto opasnih grupa monstruma. To je veliki otklon za igru koja je prevashodno survival horror tipa, i tek tu zapravo shvatate koliko su dobro osmišljene interne mehanike na osnovu kojih The Last of Us funkcioniše.