Opis proivoda:

PSV The Amazing Spider-Man

Proizvođač: ActiVision

Datum izlaska: 22.11.2013.

Iako bi ga svaka majka želela za zeta, a ostali bi da im bude makar prvi komšija, avanture (ne)simpatičnog tinejdžera koga je ugrizao radioaktivni pauk u svetu video igara prolazile su sa polovičnim uspehom. Kako bi ispratio (ne preterano uspeli) reboot filmske franšize čija je premijera održana pre nekoliko meseci, Activision je na tržište izbacio i očekivanu interaktivnu obradu Spajdijevih vratolomija.

Zaplet igre smešten je u period od nekoliko meseci nakon finala samog filma i obrađuje događaje koji su se dogodili usled oslobađanja opasnog virusa iz kompanije Oscorp, što je pokriveno u prologu igre. Zaraza koja se stihijski širi gradom i preti da obične građane pretvori u mutirane nakaze sa ukrštenim genima ljudi i životinja idealna je krizna situacija za izvesnog dječarca koji u slobodno vreme navlači na sebe elastično crveno-plavo odelo. Uz pomoć nekoliko neočekivanih saveznika, Spajdermenov zadatak je da brže-bolje prikupi sastojke za kreiranje i dalju distribuciju protivotrova, spase svoju nesuđenu ljubav Gven Stejsi iz karantina Oscorpa u kojem se našla zatočena na početku igre i stane na rep novom vođi zabranjenih eksperimenata koji su i odgovorni za celu ujdurmu, usput neutrališući horde mutiranih protivnika, Oscorpove robotske platforme i ljudske pripadnike obezbeđenja zlokobne firme.

Igra je dizajnirana kao neizmenično smenjivanje enterijerskih nivoa koji odmotavaju dalju priču i zujanja po open world Menhetnu, gde ćete obavljati gomilu sporednih zadataka i aktivnosti. Pre nego što zabacimo sidro zamerki i propusta u dizajnu igre, ne bi bilo fer ne pomenuti šta u novom Spajdermenu funkcioniše iznenađujuće dobro. Kao prvo, sama priča vremenom postaje sve intrigantnija i sa nekoliko kvalitetno odrađenih momenata, uz mnogo pažnje u kreiranje dijaloga između likova, što nije uobičajeno za igre koje se šlepaju za trenutno aktuelnim filmovima. Ovaj aspekt najviše se odnosi na samog Pitera Parkera/Spajdermena, koji tokom igranja nije ćutljivi, svemogući superbaja, već deran sa supermoćima koji konsantno prosipa fore i doskočice (promenljive uspešnosti), ruga se protivnicima i sve oko sebe ne doživljava sa smrtnom ozbiljnošću, što je jedna od glavnih karakternih odlika junaka iz stripova (u prilog tome idu i deonice sa fotografisanjem raznih dokaza, što je takođe u skladu sa njegovom profesijom kada ne keša po neboderima). Ovaj drugi momenat, slobodno preletanje i „putovanje” po gradu urađeno je tehnički impresivno i predstavlja najuspeliji momenat igre, sa zaista uzbudljivim prizorima Spajdermenovog fluidnog letenja iznad gradskih trgova i između zgrada, naglog skretanja i velikog broja drugih atraktivnih akrobacija, od kojih zastaje dah (uz dobrodošli sistem Web Rush, koji privremeno usporava vreme i omogućava fokusiranje na elemente scene na koje želite da Spajdi automatski aterira).

U svemu ostalom, nažalost, novi Spajdermen najviše podseća na lobotomiziranu verziju Betmenovih Arkham avantura, koje igra tako uporno i sa pola daha pokušava da imitira. Bogatstvo sadržaja, konstantno bombardovanje igrača nečim novim na svakom koraku, kao i neuporedivo bolji dizajn dvodelne sage o mračnom vitezu, u novom Spajdermenu nemaju paralelu koja je odrađena podjednako dobro (ili bolje, daleko bilo). Nivoi koji se odvijaju u unutrašnjosti zgrada, skladišta ili kanalizacije pate od preterano linearnog, siromašnog i repetitivnog dizajna, i od igrača ne zahtevaju mnogo više od puke tranzicije između tačaka A i B. S druge strane, lutanje po centru Njujorka takođe je odrađeno mlako i gotovo sterilno, sa mnogo neinspirativnih sporednih aktivnosti koje su često samo međusobne varijacije (odnošenje zaraženih sugrađana u poljske bolnice, hvatanje duševnih bolesnika ili privođenje odbeglih zatvorenika – sve su urađene na isti kalup, na primer). Iako neke od njih deluju zanimljivo, mada rudimentarno (pomenuto fotografisanje po gradu, na osnovu datih opisa i tragova), većina ostalih deluje previše generično i prisutno samo da bi nekako razvuklo igru, a i da bi se na neki način opravdalo postojanje Spajdermenovog trejdmark-tarzanisanja. Najbolji pokazatelj toga koliko je sve ovo površno odrađeno je činjenica da ćete u open world režimu najviše vremena provesti ganjajući bonus predmete u vidu stripskih stranica, kojima otključavate neke od antologijskih naslovnica iz Spajdermenove izdašne biografije.