Opis proivoda:

PC Battlefield 3

Proizvođač: EA

Datum izlaska: 01.01.2000.

Hit godine - najbolja multiplayer pucačina decenije - kampanja za jednog igrača na nivou filma - igra koja ostavlja bez daha... Samo su neki od komentara koji nam govore koliko je BF3 dobar naslov. Proverite da li su tačni igrajući ovu uzbudljivu simulaciju modernih oružanih sukoba, koju pokreće vrhunski grafički engine.

EA već neko vreme nagoveštava da će njihove dolazeće igre postati neka vrsta servisa, što verovatno i jeste budućnost (PC) gejminga (svidelo se to vama ili ne). Battlefield 3 prvi pravi primer ovog koncepta koji uglavnom funkcioniše dobro, ali krenućemo prvo od njegove loše strane. Za pokretanje igre neophodan je Origin softver, poznat po kontraverznim uslovima korišćenja koji, grubo rečeno, ovom gigantu (EA) daje pravo da prikuplja i raspolaže vašim ličnim podacima (ali to nije tema ovog teksta). Startovanjem igre pokrenuće se najpre Origin softver, a zatim i internet browser (koji će zatražiti instalaciju plugin-a), odnosno Battlelog servisi preko koga zapravo pokrećete igru. Odavde možete odabrati da li ćete igrati kampanju za jednog igrača, kooparativni mod ili multiplayer komponentu.

Međutim, Battlelog je mnogo više od toga. U pitanju je neka vrsta društvene mreže namenjena isključivo BF3 igračima. Tako vrlo brzo i lako možete pronaći prijatelje i pozvati ih da se pridruže vodu (platoon) koji ste oformili. Sa saborcima možete uvek biti u kontaktu bilo putem chat ili voice kanala. Isto tako vrlo brzo i lako možete videti koji prijatelja su u igri, kada jednim klikom možete da im se pridružite (pod uslovom da na serveru ima slobodnih slotova) ili ih pozvovete da se oni pridruže vama. Sve ovo funkcioniše zaista brzo i lako. Detaljno filtriranje i pretraga servera se takođe obavlja isklučivo iz browser-a, odnosno Battlelog-a i sa tim nismo imali nikakvih problema. Stvar u kojoj Battlelog briljira je detaljna statistika u kojoj možete videti apsolutno sve što vas zanima o vašem (ili tuđem) napredovanju, a tu je i detaljan uvid u oružja, opremu i gedžete koji čekaju da ih otključate.

Zaustavićemo se ovde i polako krenuti od moda za jednog igrača. Single player komponenta je u Battlefield igrama oduvek bila samo odskočna daska, odnosno priprema za multiplayer okršaje. Međutim, ovog puta EA i DICE su rešili to da promene i da na ovom polju konkurišu Call of Duty serijalu, što otvoreno i priznaju. Svi znamo da ako neka igra želi da konkuriše CoD igrama, onda mora da ima dramatične misije sa saborcima koji ginu, tenkovima, avionima, snajperima i jurnjavom za negativcima, sa sve saborcima koji umesto bojeve municije ispaljuju ćorke. Battlefield 3 je upravo jedna takva, što ima svojih prednosti, ali i mana. Igrač je u ulozi poručnika Blackburn-a koji se našao u centru konflikta u kome teroristička grupa planira da nuklearkama digne u vazduh par svetskih metropola. Blackburn je zbog svega što se desilo jedan od osumnjičenih koga tajna služba SAD-a drži u pritvoru i ispituje o dešavanjima koja su ga dovela tu gde jeste, a koja nagoveštavaju da će sledeća bomba eksplodirati u Njujorku u naredna 24 sata, zbog čega su svi na ivici živaca. Misije koje igrate su zapravo sećanja, odnosno prepričavanja događaja u kojima je Blackburn učestvovao (uz jedan ili dva ispada koja će vas staviti u ulogu potpuo nepoznatog lika).
 
Ono što vas čeka su strogo linearne i skriptovane misije, u kojima vam velike, prostrane (uglavnom urbane) lokacije daju samo prividan osećaj slobode. Kada ste na nogama, sve se svodi na praćenje vođe tima i svaki bunt u vidu pokušaja odstupanja od ove predefinisane formule vodi ka nevidljivom zidu ili brzoj smrti niotkuda. Neprijateljski AI definitivno nije najpametniji, ali je đavolski precizan i vrlo brzo će vas razrešiti dužnosti ako ste duže od par trenutaka na otvorenom, pa je skrivanje iza zaklona ključ preživljavanja intenzivnijih okršaja, a ujedno i najbolji načina da izbegnete frustrirajuć sistem checkpoint-a.

Prava je šteta što je ogroman potencijal slobode u potpunosti eliminisan zarad “filmskog“ iskustva i skriptovanih momenata, čineći igru pravim “koridor šuterom“. Čini se da je igrač ovde bačen u drugi plan i da je tu samo da bi pratio uputsva vođe tima. Isto tako, čini se da je sve koncipirano tako da igrač ima dovoljno vremena da se divi fantastičnoj grafici i cinematic momentima kojih ima na pretek. Verovatno najbolji primer ove logike je misija sa nezaboravnim početkom, gde izlazite iz unutrašnjosti nosača aviona, kada se pruža fantstičan prizor uzburkanog mora sa flotom na pučini, a zatim i pista po kojoj vetar nanosi kišu uz neke neverovatno realistične efekte. Stavili smo kacigu (uz fenomenalan efekat izobličavanja zvuka), smestili u klaustrofobičan kokpit sa nestrpljenjem čekajući da upravljamo lovcem. Nakon provere ispravnosti krila dobili smo zeleno svetlo i suludom brzinom se vinuli u vazduh uz buru adrenalina, koji je isto tako brzo splasnuo kada smo shvatili da smo na mestu kopilota u ulozi topdžije koji je tu samo kako bi lock-ovao neprijateljske lovce i filovali bombama sitne ciljeve na zemlji (što smo do sada radili bezboroj puta).

DICE-u možda ne nedostaje inspiracije i entuzija, ali svakako nedostaje iskustva u “intenzivnom skriptovanju“ (za razliku od Infinity Ward i Treyarch timova). O tome svedoče neki tragi-komični bagovi poput ovog. Takođe, u par navrata nam se desilo da se neki neprijatelj uspava iza zida, kada naši saborci (misleći da je prostorija očišćena) samo prošetaju pored njega ignorišući ga, baš kao i on njih, sve dok ne ugleda vas. Napucavanje je povremeno prekinuto “brzo pritisni odgovarajuće dugme ili umri“ momentima koji nisu ni malo izazovni, ali su zanimljivi za posmatranje i uglavnom se aktiviraju u skriptovanim scenama bliskih borbi golim rukama.

Čak je i toliko najavljivana destrukcija u kampanji svedena na najmanju moguću meru zahvaljujući strogo linearnom dizajnu nivoa. Sve što smo uspeli da raznesemo su par betonskih ograda, nekoliko automobila i nešto kancelarijskog nameštaja, osim u nekoliko (da, pogodili ste) skriptovanih momenata sa nešto impresivnijim scenama masovnog razaranja. Ovo znači da možete da zaboravite na rušenje fasada i zidova u cilju otvaranja novog prolaza. Razlog ovome nije imit fantastičnog Frostbite 2.0 endžina, već pomenut dizajn i nedostatka potrebnog alata (čitaj eksploziva) za tako nešto. Čak je i Bad Company 2 nudio daleko više prostora za taktiziranje i dizanje u vazduh svega što poželite, bilo u cilju otvaranja alternativnog prolaza, zaobilaženja neprijatelja ili iz čiste zabave.

I pored brojnih zamerki i propusta, ovo je iskustvo koje ćemo definitivno pamtiti, pre svega zahvaljujući fantastičnoj grafici, atmosferi, zvuku i nekim neviđeno dobrim i prirodnim animacijama našeg tima marinaca. Tako smo uživali samo gledajući ih kako trče, skaču, preskaču prepreke, kotrljaju se i upadaju kroz vrata iznova i iznova. Atmosfera i neke misije iz kampanje su nas je podsetile i na holivudske hitove, kao što je Hurt Locker na primer. EA je definitivno zahtevao od DICE-a da kampanja bude što sličnija onima iz par poslednjih CoD igara, sa jedinim ciljem da preotme što je više moguće igrača od zlatne koke Activision-a. Na svu sreću, ova politika nije primenjena i na multiplayer komponentu igre, koja je ono što Battlefield serijal čini tako posebnim, a što će istinski fanovi znati da cene.

 Uvoznik:GameS

Zemlja porekla:Amerika