Opis proivoda:

PC Napoleon - Total War

Proizvođač: Sega

Datum izlaska: 01.01.2000.

OVA IGRA ZAHTEVA STEAM AKTIVACIJU.

Vojvoda od Velingtona, britanski general čije su trupe odbile napad imperijalnih gardista i zacementirale Napoleonov poraz u bici kod Vaterloa, nikada nije krio oduševljenje svojim najslavnijim protivnikom. „Najsposobniji general svih vremena, koji vredi koliko i 40.000 vojnika na bojištu”, vojskovođa čije su pešadija i konjica uspele da osvoje Moskvu, vladar koji je reformisao Francusku i doneo legislativni kodeks na kome je baziran savremeni evropski pravni sistem, troublemaker koji je protiv sebe okupio sedam koalicija evropskih država i švalerčina koji je obožavao da mažnjava žene svojih oficira završio je otrovan arsenikom u egzilu na Svetoj Jeleni. Da li je jedna obična igra u stanju da dočara specifičnost tako fabulozne istorijske ličnosti?

Naravno da ne. Najbolje čemu možemo da se nadamo jeste simulacija pojedinih fragmenta iz njegovog života, od kojih je njegov vojni genij najprijemčiviji za virtuelnu obradu. Igara sa Napoleonom na čelu armija bilo je tušta i tma, ali bukvalno nijedna nije bila u stanju da dočara ono što je lukavog Korzikanca činilo tako opasnim protivnikom. Kako simulirati virtuelnu prepredenost, talenat za munjevitu procenu situacije, napredni sistem komunikacije koji je omogućavao bržu adaptaciju strategije od inertnih protivnika stare škole? U kojoj formi obraditi pasiju i požrtvovanost njegovih trupa, koje su ga gledale kao Boga čak i onda kada ih je vodio u smrt? Napoleon: Total War, kao i bezbroj naslova pre njega, daje neadekvatan odgovor na ova pitanja. Kao i Rome: Total War – Alexander, i Napoleon: TW pokušava da problem povezivanja igračke mehanike i bonusa koje donosi ličnost impresivnog vojskovođe prevaziđe pomoću nekoliko jeftinih fazona. U Aleksandru, presudni faktor u borbi bio je njegov „samoobnavljajući” superkonjički eskadron koji je rešavao bitke; u Napoleonu, to je nepostojeći AI njegovih protivnika. Glupavi Fon Klauzevic, debilni Bliher, slepi Velington, kljasti Bagration i smušeni admiral Nelson? Oh noes!

Možda je vreme za disclaimer. Osuda iz gornjeg pasusa simbolizuje problem koji imamo sa prefixom Napoleon. Empire: Total War, matična igra na kojoj je baziran N:TW, i dalje je OK. Njene paraistorijske kampanje definisane kroz sopstveni pseudoistorijski okvir sasvim su u redu, ali autorski pokušaj dodele striktnog istorijskog legitimiteta kroz potezanje Napoleonovog imena zadiže suknju i svetlosti izlaže dlakave Žozefinine noge. Lepljenjem Napoleonovog imena na Totalni rat ograničenja mehanike, a posebno veštačke inteligencije protivnika postaju bolno evidentna.

U odnosu na Empire, Napoleon: Total War donosi nekoliko funkcionalnih unapređenja, kako na strateškom tako i na taktičkom modulu igre. Manipulišući snagama na poteznoj mapi sada morate da vodite računa o negativnom faktoru vremenskih prilika na trupe kojima komandujete. Užareni pesak Sahare ili bespuća Rusije usred zime teorijski su u stanju da vam desetkuju trupe, koje se (za razliku od Empirea) automatski obnavljaju kada ste stacionirani u gradovima ili se krećete po sopstvenoj teritoriji. Ovaj faktor, nažalost, možete lako prevazići planirajući ofanzive za adekvatne sezone, što je krajnje lako jer pojedinačni potez podrazumeva dve nedelje umesto kompletnog godišnjeg doba. Znači, usred leta u Egiptu nećete napadati beduine u dubokoj pustinji već ćete nastupati putevima i osvajati velike gradove, a juriš na Rusiju ćete ostaviti za rano proleće. Neke posebne presije, osim vrlo velikodušnog kampanjskog limita, jednostavno nema. Vremenske prilike, faktor koji je Napoleona koštao ključnih pobeda (zima u Rusiji zbog koje se vratio sa 10 odsto trupa i kiša koja je Vaterlo pretvorila u kaljugu i sprečila ga da manevriše artiljerijom), u igri su faktor koji ima snagu puke kozmetike.