PC Destiny 2

Proizvođač: ActiVision

Datum izlaska: 24.10.2017.

Brutalna Crvena Legija, koju predvodi impozantni Ghaul je pokorila i poslednji slobodan grad, poslednje uporište čovečanstva. Da biste se suprotstavili Ghaulu i porazili Crvenu Legiju, morate da ujedinite heroje koji su raštrkani po svemiru, i da zajedno krenete u rat oslobođenja. Ova akciona pucačina pored epske kampanje koja vas vodi na put kroz solarni system donosi i kooperativne misije za tri ili šest igrača, kao mnoge druge modove za više igrača.

Jedno je sigurno, ako volite vožnje na roller-coasterima, donekle ste pripremljeni za igranje Destiny 2.

Devojke s velikim snovima postaju žene s vizijom; dečaci pričaju, muškarac pređe s reči na dela; devojke se oblače za njega, žena za sebe; dečak kaki, muškarac kenja... Destiny i Destiny 2 bili bi idealni statisti u seriji onih ultrairitantnih reklama za šveps u kojima gušter nema veze sa životom, ali zato iskusna džomba dominira uz smešak u uglu usana.

Originalni Destiny bio je zelen i previše eksperimentalan da bi ostvario megalomanske planove svog developera i izdavača (Bungie/Activision): iako je svaka ekspanzija donosila seriju unapređenja koja je od mladog fazana postepeno pravila muškarca sa sigurnim pogledom i tonik voterom u ruci, odlučeno je da se odustane od plana desetogodišnje eksploatacije i da se napravi nova igra s kojom je taj plan ostvariv. Make no mistake, Destiny 2 nije nastao zato što je neko imao epifaniju i napad fantastičnih gejmplej ideja, već zato što je su editor i engine u kojima je stvaran Destiny bili ekstremno neefikasni u pogledu kreiranja novog sadržaja i trošili su sate i resurse koji se kompaniji nisu isplatili. Destiny 2 je servisno unapređenje za Destiny 1, igra čija je jedina ambicija da radi iste stvari kao kec, samo kvalitetnije. Dvojka u naslovu je tu zato što zvuči bolje nego service pack 2...

Destiny 2 je koherentniji od prethodnika, smisleniji i zna šta hoće, što se prvenstveno ogleda u single-player kampanji koja poštuje sve standarde holivudskog vizuelnog pripovedanja i ne upada u zamku sterilnosti i lošeg kastinga kao ona u prethodnoj igri. Sada imamo jasno i glasno definisanog negativca koji ima realne motive, a ključni NPC-ji sa strane dobra sada imaju aktivnu i emocijama nabijenu ulogu od apokaliptičnog početka do katarzičnog kraja kampanje. Ako niste igrali Destiny, biće vam potrebno upoznavanje s bogatim loreom igre, za šta je najbolji izbor neka od recap analiza kakvih je Youtube pun.

Maločas rekoh da je početak apokaliptičan... Last city on Earth, dom poslednih ostataka čovečanstva koje uživa zaštitu Travelera, entiteta/mašine u obliku belog planetoida s božanskim predispozicijama, napada i osvaja Crvena legija, specijalna formacija rase cabal, čiji komandant, Dominus Ghaul, želi svetlo Travelera samo za sebe. Iako je početak suvi kliše u kojem se sve raspada, a preživeli beže na sve strane, u nastavku vas očekuje kvalitetnije nijansiranje sadržaja, pre svega Ghaulovih motiva koje ćete saznavati tokom intermeco sesija u kojima glavonja razgovara sa Travelerovim „portparolom” koga drži u zatočeništvu. Komandant Zavala, Ikora i Cayde-6 igraće aktivnu ulogu u pokušaju organizovanja protivofanzive za oslobađanje grada, mada ćete naslovnu rolu igrati vi i vaš ghost kojem glas ponovo pozajmljuje Nolan Nort.

Kao i pre, kampanja služi da vas inicijalno zaintrigira, nauči mehanizmima i sistemima igre, da bi vas po kompletiranju pustila u široki svet prepun slobodnih aktivnosti, grinda, kooperativnog igranja i multiplayera. Kad dostignete 20. nivo, kompletna poenta igre postaje trka za boljim lootom koji vam podiže power nivo lika s kojim igrate. Veća moć podrazumeva mogućnost hvatanja u koštac s težim izazovima koji vam daju još bolji loot i opciju za napad na sledeću težinsku klasu izazova, i tako ukrug, dok ne dostignete soft/hard cap loota, kad će igra biti pečovana novim sadržajem i novim lootom. Destiny 2 vam gudi po istim strunama kao, recimo, Diablo III, mada u formi pucačkog MMO-a sa širokim dijapazonom aktivnosti.

MMO aspekti igre ostali su gotovo isti kao i ranije, s tim što je klanovski interfejs ispeglaniji, a organizovanje aktivnosti nalik na raidove lakše. Nažalost, ništa nije učinjeno kad je reč o olakšavanju života solo (clanless) igrača koji žele da ograniče interakciju s drugim ljudima, to jest žele da igraju zajedno po potrebi, ali ne žele obaveze i zajedništvo koje klanovske strukture podrazumevaju. Prosto rečeno, ako planetarnim zonama bauljate sami, lako, brzo i automatski ćete nalaziti društvo za javne questove i tročlane strike misije, ali za nightfall strajkove i raid misije mečmejking i dalje ne funkcioniše, već ćete grupe morati da pravite ručno, to jest moraćete da budete članovi klana. Bleh. Ako je jedan nepojmljivo složeniji World of Warcraft svojevremeno mogao da dobije PUG raidove sa mečmejking sistemom, zašto neuporedivo jednostavniji Destiny 2, čiji raidovi traže samo 6 ljudi, nema opciju za automatizaciju raida sa redukovanom težinom izazova? Misli li neko na igrače koji imaju porodicu, tonu obaveza i briga i koji nemaju vremena ni želje da se druže u klanovima, a hteli bi da vide end-game sadržaj i omirišu end-game loot? Očigledno ne...

Srećom, drugi aspekti igre kvalitetom kompenzuju ovaj propust. Destiny 2 donosi četiri nove planetarne zone koje su prostranije i imaju više detalja i aktivnosti nego one iz prve igre. Udobnosti doprinosi mapa koja prikazuje quest markere i tajmere javnih questova, a donosi i mogućnost fast travela iz segmenta u segment. Imajući u vidu da su slobodno bazanje i nelinearno avanturisanje glavne sporedne stvari u igri, lepo je što su sada maksimalno udobne. Zaraznost igre proizlazi iz savršeno optimizovanog načina na koji vam se prezentuju opcije za zabavu – niko i ništa vas ne pritiska da radite nešto što vam se ne sviđa, već imate potpunu slobodu da igrate kako hoćete i u ritmu koji vam prija. Možete satima besciljno lutati po šumama evropske mrtve zone (European Dead Zone), čačkajući nos, srkutajući čaj i tražeći škrinje s lootom; u jednom trenutku ćete poželeti da farmujete tokene za legedarni loot, da biste eskalaciju nastavili aktiviranjem strike playliste u društvu dvoje ekvivalentno raspoloženih randoma i veče završili frenetičnim crucible PVP-om i zbog navale adrenalina imali nesanicu do zore. Što se tiče multiplayera, nema nekih preteranih iznenađenja u odnosu na prvu igru osim redukcije timova na četiri člana i kompaktnije arene, što je verovatno učinjeno zbog težnje developera/izdavača za ubacivanjem na e-sports scenu.

Na polju klasa nema velikih promena osim drastičnog pojednostavljivanja drvceta veština u okviru svake pojedinačne potklase, kojih ima tri za svaku osnovnu klasu (titan, hunter i warlock). Najbolji tehnički element igre i dalje je oružje odnosno njegova upotreba i povratna sprega koju napucavanje ostavlja na igrača. Nijedna konzolna pucačina ne daje tako dobar osećaj prilikom otvaranja vatre: po tom, najbitnijem pitanju za jednu pucačku igru, Destiny 2 je i dalje šampion. Videćemo šta će biti kad izađe verzija za PC, jer miš i tastatura ne daju motorno-taktilni feedback kao korišćenje kontrolera. Da, znam da zvučim kao da sam poludeo, ali ovo je jedina (JEDINA) pucačka igra u prvom licu za koju smatram da se superiornije doživljava uz pomoć džojpeda. Ako neko želi da me probode masnim kocem, neću mu zameriti, ali mu ipak preporučujem da prethodno proba igru na PC-ju i konzoli i da se sâm uveri u jeres koju sam izrekao.

Jedina stvar koja mi se ubedljivo i upadljivo ne dopada jesu mikrotransakcije koje u igri koja košta 60 evra i ima zaseban expansion pass (35 evra) ne bi trebalo da postoje. Za prave pare možete da kupujete „silver”, koji ćete potom da trošite na bright engrame i kozmetičke skinove. Problem su bright engrami koji pored šejdera i drugih sitnica donose i modove za oružje i oklop, što ima direktan, mada sekundaran, uticaj na gejmplej. Mislim, čemu baš tolika alavost? Activision još uvek ne shvata niti ceni koncept fanovske dobre volje i pošto-poto želi da isisa još malo živog keša od igrača, nesvestan toga da postoji granica posle koje se cringe kez pretvara u mršt. Istini za volju, bright engrame možete da dobijete i normalnim igranjem jer vas „prebacivanje” svakog igračkog levela nakon dvadesetog nagrađuje jednim engramom (u prvom Destiniju ste dobijali beskorisni Mote of Light), ali taj proces nije baš brz.

Da li će Destiny 2 da klikne kod PC publike ili će biti odbačen kao mutant iz konzolnog sveta koji je došao da soli pamet rasi gospodara? Kašnjenje od mesec i po dana u odnosu na verzije za PS 4 i Xbox One sigurno neće doprineti dobroj volji PC publike, ali mislim da igra ima dobre šanse da se uguzi na PC scenu i postane/ostane dovoljno profitabilna da se Bungie u budućnosti ne vrati konzolnoj ekskluzivnosti. Naravno, ako Activision očekuje da dostigne popularnost koju trenutno uživa PUBG, gorko će se razočarati, ali odluka da igru ne prodaju preko Steama ili Origina mora da ima nekakve posledice. S druge strane, PC demo igre sugeriše da se Bungie ne zeza i da će, makar s tehničke strane, PC verzija biti impresivnija od konzolne, pre svega zbog 60 fps gejmpleja (4K rezoluciju već imamo na PS4 Pro).

SISTEMSKA ZAHTEVNOST

MINIMALNA:
- CPU: Intel - Core i3-3250 / AMD - FX-4350

- GPU: Nvidia - GeForce GTX 660 2GB / AMD - Radeon HD 7850 2GB

- RAM: 6GB

PREPORUČENA:
- CPU: Intel - Core i5-2400 / AMD - Ryzen R5 1600X

- GPU: Nvidia - GeForce GTX 970 / AMD - Radeon R9 390

- RAM: 8GB

 Uvoznik:GameS

Zemlja porekla:Amerika