PC Diablo 3

Proizvođač: ActiVision

Dvadeset godina je prošlo od kako je Prvobitno Zlo poraženo i prognano iz Utočišta. Sada se morate vratiti u grad Tristram gde je sve počelo i istražiti glasine o paloj zvezdi jer je na prvi znak ponovnog rađanja zla i predznak da su Konačna Vremena počela.

Zatresite zemlju, raznesite neprijatelje vatrom i ledom, prizovite nezemaljske pomoćnike i još više dok upravljate moćima vaseg naslednog herojstva.

Uništite legije zla, suočite se sa bezbrojnim demonskim zlikovcima, otrijte skrivene potrage na novim lokcijama i pokupite različiti plen svaki put kad igrate. Ne postoje dve iste igre.

Sakupite gomile zlata od leševa palih neprijatelja i iskoristite ga za kupovinu čudesnog oruzja ili pozovite majstore zanatlije da vam iskuju i ojačaju vaš stalnorastući arsenal.

Od tajanstvenih tornjeva Caldeum-a do opsednutih zidina Bastion’s Keep-a smrtni svet je pao pod pokvareni uticaj paklenih moći. Pomozite u odbrani Utočišta koje je na samoj ivici da bude uništeno od demonskih sila.

Zlo se vratilo! Zabava bez prestanka (sa pauzama za promenu miša i fiziološke potrebe) može ponovo da počne. Najnoviji član serijala Diablo verno nastavlja tekovine svojih predaka. Mehanika je jednostavna, grafika je solidna (a igra i dalje radi na mašinama starim četiri-pet godina) i najbitnije - igra je ekstremno zarazna. Sve ono zbog čega je jedna grupa ljubitelja kompjuterskih RPG-ova volela, a druga žestoko kritikovala prethodne delove Diabla integrisano je i u ovaj naslov. Možda je u nekim slučajevima pojednostavljivanje i približavanje igre širem auditorijumu prekoračilo granicu igrivosti za neke od purista među starijim fanovima, ali to je uglavnom u domenu ličnog ukusa. Kada se uzme u obzir to da je ovo prvi naslov u franšizi Diablo na kojem nije radio niko iz originalnog Blizzard Northa, ono što je pošlo za rukom novom razvojnom timu Blizzarda je u najmanju ruku impresivno.

Dok su se priče prve dve igre (i njihove ekspanzije) direktno nadovezivale jedna na drugu, radnja Diabla III počinje dvadeset godina kasnije. Na nebu se pojavljuje čudna kometa koja pada baš u staru tristramsku katedralu. Nedugo zatim kreće nova najezda undeadova i demona koja preti stanovništvu Novog Tristrama. Srećom, naš hrabri heroj (ili heroina) došao je tragom komete da pomogne u borbi protiv snaga podzemlja.

Naracija Diabla III funkcioniše fantastično kao uvod novom igraču u svet Sanctuaryja. Situacija nije tako blistava ako ste stariji igrač, jer su vam mnoge stvari koje se pominju već poznate iz ranijih delova. Kada to prvi put primetite, to predstavlja samo još jedan od elemenata koji u vama potpiruju žar nostalgije za Diablom. Kako vreme odmiče, za igrače koji su proveli najviše vremena sa ovim serijalom radnja postaje bledunjava i transparentna, a mnogi momenti u priči za koje je neko zamislio da budu iznenađenje vide se izdaleka. Ipak, kada prođete kroz priču i prvi put odgledate odjavni sinematik, uredno ćete se naježiti, kao kod većine Blizzardovih igara.

Brzina prolaska kroz igru, naravno, zavisi od grupe u kojoj igrate, sreće pri nalaženju opeme i izbora veština, ali, uopšteno govoreći, za inicijalni prolazak kroz Diablo III, sa gledanjem sinematika i slušanjem dijaloga, biće vam potrebno nekih petnaestak sati. Naravno, kada jednom obrnete Diablo III zbog priče, počinje ono što zbog čega smo stvarno došli – dani, nedelje i meseci borbe sa sve jačim protivnicima i sakupljanje sve jačih predmeta! Dok na početnom, „normalnom” stepenu težine ni oprema ni veštine koje koristite nisu toliko bitni za uspešan prelazak, stvari kasnije postaju mnogo interesantije. Počevši od Nightmarea, na svakih nekoliko nivoa, a pogotovu sa prelaskom na viši stepen težine, igra vam brutalno stavlja do znanja da oprema koju posedujete jednostavno nije u skladu sa zonom u kojoj se trenutno nalazite. Tada je potrebno da se vratite nazad i nadate se da će vam slučajni generator predmeta biti naklonjeniji. Za one koji baš nemaju sreće sa predmetima, artisani mogu donekle da pomognu. Ove NPC zanatlije, kovač i draguljar, u stanju su da od materijala koje dobijate rastavljanjem nepotrebnih predmeta naprave ono što vam treba, ali i ti predmeti imaju slučajno generisane atribute. Planirani Treći artisan, koji bi pravio amajlije i napitke, nije preživeo betu.

Druga opcija za nabavku više nego potrebnih predmeta je aukcijska kuća, koja je integrisana u osnovni ekran za odabir likova. Pomoću nje možete da za zlato koje nalazite u igri kupite predmete od bilo kog igrača na battle.netu. Plan da se kupovina vrši i za stvarne dolare nije bio implementiran u trenutku pisanja ovih redova.

Kada je o runama reč, ako ste pratili razvoj Diabla III, iz podatka da se rune sada otključavaju očigledno je da su one pretrpele bitnu promenu u odnosu na betu. One više nisu predmeti koje nalazite kao ostalu opremu, nego se i automatski otključavaju u meniju za izbor veština na odgovarajućem nivou. Funkcija runa je ista – izborom neke rune menjate mehaniku date veštine. Inicijalno se sticao utisak da će rune služiti samo da prilagodite veštine date klase svom stilu igre, ali stvarnost je malo drugačija. Dok na početku mahom samo gledate kako da što više povređujete protivnike, na višim nivoima težine na površinu isplivavaju rune koje vam povećavaju šanse da preživite. Slično je i sa samim veštinama, što aktivnim što pasivnim.

Kod svake klase aktivne veštine podeljene su u šest grupa. Bez dodatnog podešavanja igra vas tera da veštine iz prve grupe mapirate na levi taster miša, druge na desni i ostale redom na prva četri numerička tastera. Srećom, u opcijama postoji Elective Mode, koji pruža veću slobodu pri izboru i kombinovanju aktivnih veština.

Menjanje veština „u hodu”, kao što je bio slučaj u Diablu II, više nije moguće, nego je potrebno da obavite nekoliko koraka. Prvo, da veština koju želite da menjate nije na kuldaunu, onda da otvorite meni za veštine i da u njemu mapirate željeni skill/runu na dati taster, i na kraju sačekate još deset sekundi da biste mogli da koristite izabranu veštinu. Ovo zvuči npotrebno komplikovano, ali neće proći mnogo vremena pre nego što se budete navikli na ova ograničenja, koja zaista doprinose izazovnosti igre. Takođe, neće proći ni mnogo vremena pre nego što se za svaku klasu izdvoji nekoliko optimalnih „buildova” za igranje na najvećem stepenu težine.

Druga stvar koja doprinosi izazovnosti su sposobnosti protivnika. U Blizzardu su tokom godina rada na World of Warcraftu mnogo naučili o mehanici borbi sa bosovima, i to se primećuje u Diablu III, naročito kod viših težina. Naravno da taktike nisu isuviše kompleksne (ipak je ovo hack ’n’ slash), ali napredak je prisutan.

Svaka od pet klasa ima sopstveni sistem resursa za upotrebu veština, tj. više ne postoji univerzalni resurs i nema napitaka koji ga obnavlja. Kod svake klase veštine se dele na one koje generišu i one koje troše resurse za upotrebu. Takav dizajn je dodatna smernica za za izbor, pa i upotrebu veština, jer ako koristite „jače” veštine koje samo troše vaš borbeni resurs, brzo ćete se naći u nebranom grožđu. Barbarian koristi rage, koji se stvara kad on udara i kad udaraju njega. Na višim stepenima težine ovo drugo poprilično boli, a barbarian se sve manje orijentiše ka zadavanju udaraca, a više ka „upijanju”. Tako smo kroz barbariana po prvi put dobili pravog tenka u serijalu Diablo. Mnogi ljubitelji ove klase iz dvojke moraće da razmisle o tome šta žele da igraju, jer su na najvećem stepenu težine za barbariana jedini pravi izbor mnogo oklopa i vitalnosti u kombinaciji sa defanzivnim veštinama.

Isto pitanje nameće se i igračima koji se odluče za monka. Na višim nivoima monk postaje „podrška iz prvog reda”, jer se u grupi fokusira na lečenje i jačanje saboraca, te slabljenje protivnika, a da bi to mogao uspešno da radi, mora da priđe neprijateljima i bori se prsa u prsa. Monk mnogo bolje izbegava napade od barbariana, ali lošije podnosi udarce, pa upotreba štitova na višim nivoima uopšte nije loša ideja. Ostale tri klase su demon hunter, witch doctor i wizard i sve tri mogu da se bore sa distance. Ipak, i njima na visokim nivoima treba solidna količina zdravlja kako bi pretrpeli teže okršaje. Svaka od ovih klasa pri izboru svojih veština i opreme mora da nađe delikatan balans između nekoliko oprečnih pravaca razmišljanja: što jači sopstveni udarci, što veća mogućnost preživljavanja i što više veština koje usporavaju ili onesposobljavaju protivnike.

Dok igrate sami, možete da imate i NPC pratioca koji se bori uz vas i stiče nivoe otprilike istom brzinom kao vaš lik. To su templar, scoundrel i enchantress. Ipak, koliko god da su ovi NPC-ovi dobro osmišljeni, sa vickastim nasumičnim komentarima, oni nikako ne mogu da zamene ljudske saigrače. Diablo III omogućava mrežnu igru za do četiri igrača, uz automatsko skaliranje snage protivnika. Tako su u igri sa četiri igrača na serveru neprijatelji najjači, ali je tada najveća i šansa da nađete veću količinu boljih predmeta. Sem toga, još jedna prednost kod timske igre je mogućnost oživljavanja. Kad god jedan od boraca padne tokom bitke, neko od članova grupe može da ga oživi, pod uslovom da niko od neprijatelja ne prekine taj proces koji traje pet sekundi. Na najvećem stepenu težine, kvalitetna koordinacija i komunikacija između igrača su apsolutno neophodne.

Kao i u prethodnim igrama, kada pređete normalni mod dolazite na teži – nightmare, pa još teži – hell. Diablo III donosi novi stepen težine inferno, u koji je moguće ući tek onda kada dostignete maksimalni, 60. nivo. Specifičnost Inferna je u tome što vaši likovi više ne mogu da stiču nivoe, ali nivo i snaga neprijatelja nastavljaju da rastu, tako da kvalitet opreme postaje mnogo bitniji. Kao da podsvesna želja igrača za gomilanjem predmeta i unapređivanjem likova nije dovoljna, Diablo III ima i opsežan sistem achievementa, čije ispunjavanje može da traje i više meseci.

Tipične (i verovatno objektivne) zamerke na priču i jednostavnost mehanike nisu bitne igračima koji vole ovaj serijal. Najveći problem Diabla III odnosi se na tehničku stranu. Ovo je prva igra u serijalu koja ne podržava ni igranje u LAN-u niti offline. Kao i StarCraft II, i Diablo III zahteva da budete ulogovani na svoj battle.net nalog da biste ga igrali, pa makar i single player. Još gore, i pored stres testova servera tokom aprila, battle.net nije bio spreman za cunami igrača koji su hteli da igraju već od prvih minuta posle ponoći. Igra je aktivirana u talasima: prvo Australija i Azija, zatim Evropa, i na kraju Severna i Južna Amerika. U svakoj zoni tokom prvih nekoliko sati desetine hiljada igrača nisu mogle da se uloguju usled preopterećenosti. Na sreću, stvari su se normalizovale za nekoliko dana, no to nije interesovalo ljude koji su hteli svoju igračku odmah!

Nema sumnje u to da je Diablo III jednako zabavan i zarazan kao i njegovi prethodnici. Ipak, ostaje pitanje kakav će biti dugoročni život ove igre, tačnije koliko dugo će ljudi farmovati predmete u Infernu pre nego što im i to postane monotono? Odgovor na ovo pitanje naći ćemo samo višenedeljnim obračunom sa Diablom i njegovim slugama.

Uvoznik:GameS

Zemlja porekla:Amerika