PSV God Of War Collection

Proizvođač: Sony - SOE

Datum izlaska: 09.05.2014.

PS3 God Of War Collection uključuje:

- God of War i

- God of War II

God of War

Kad je bal, nek je u vodi – reče Spartanac Kratos trenutak pre nego što se sunovratio u morski bezdan, skrhan tugom što ga bogovi s Olimpa više ne gotive. A pre samo tri nedelje bio je superefikasni koljač kome se smešila karijera najplodnijeg masovnog ubice u grčkoj mitologiji, istinski heroj koji se dao u potragu za Pandorinom kutijom, spreman da ispraši i samog boga rata Aresa. Šta je konanolikog junošu nateralo na očajnički potez, saznaćemo kroz nekoliko epizoda novog akcionog remek-dela Sony Computer Entertainmenta (Studio Santa Monica).

God of War je najbolja hack&slash akcija u poslednjih nekoliko godina. Vešto smućkan koktel vrhunske grafike i zvuka, genijalnog upravljačkog sistema i maštovitog scenarija ljubitelje dobre akcije opija kao hladno pivo na vrelom avgustovskom suncu. Ujedno, to je i igra iz koje nasilje kipi kao špagete iz ekspres lonca: u maniru rasnog antiheroja s diplomom VKV mesara Kratos će tranžirati sve što mu dopadne pod „oštrice haosa” (dve sablje čvrsto vezane lancima za njegove ruke, koje se mogu koristiti za blisku borbu i „šamaranje” s distance). Besprekorno oštrim sečivom on će protivnicima otkidati glave i udove, vaditi utrobe i proliti više krvi nego Rambo u Avganistanu. Da se sve ne završi samo na varvarskim metodama borbe (govorimo o grčkoj mitologiji, pobogu), Kratos može da se koristi raznim čarolijama koje dobija na dar od bogova, a od igrača zavisi da li će se više oslanjati na snagu sopstvenih mišića ili na magijske moći.

Za razliku od generičkih koljačina u „isto to, samo malo drugačije” fazonu, God of War je većim delom autentičan. Doduše, nije teško prepoznati elemente iz sličnih igara – urnebesnu non-stop akciju a-la Devil May Cry i okruženje slično onome u Prince of Persia. Okosnicu igre čine borbe u kojima učestvuje veliki broj likova svih oblika i veličina, od sitnih letećih smetala do Čuvara gigantskih dimenzija. God of War pleni besprekorno razvijenim borbenim sistemom koji uključuje bezbroj efektnih kombinacija, udaraca, hvatova, juriša, finti, blokada, čini, skokova i svega onog što dobro utrenirani Švarcenegerov klon može da izvede. Na početku avanture Kratos ne raspolaže bogzna kako impresivnim mogućnostima, izuzimajući izvanredne akrobatske sposobnosti pred kojima bi i persijski princ ostao bez daha. To, međutim, neće biti nikakav izgovor pred čeljustima džinovske morske zmije koja izgleda kao Godzilin mlađi brat, dok na prvom nivou bude oštrila zube Kratosovim kostima. S rastućim iskustvom, borbe poprimaju formu pravog spektakla, a stiču se nove sposobnosti i moći koje se mogu jednostavno kombinovati na desetine različitih načina (u tome mnogo pomažu grafička uputstva na ekranu koja označavaju koji taster odnosno kombinaciju tastera treba pritisnuti u datom trenutku). Neprijatelji nadiru u talasima, a uzbuđenje raste i zbog naglih promena ugla kamere u skriptovanim međuscenama koje u maniru horor filmova prikazuju karakondžule koje će vam u kadrovima koji slede skidati meso s kostiju.

Raznovrsnost unapređuju i avanturističke zagonetke, čija struktura podseća na logičke probleme iz Tomb Raidera i Prince of Persia. Ti problemi uključuju pomeranje poluga, aktiviranje skrivenih mehanizama i deonice na kojima treba izvesti tačno određen sled pokreta, bez greške (neke od njih su toliko složene da će vas iznervirati). Da bi se održao visok tempo do samog kraja igre, čekpointi su gusto raspoređeni, pa nema potrebe za čestim prelaženjem istih deonica. Takva konstrukcija, s druge strane, skraćuje vreme koje je potrebno da se igra privede kraju, ali i to je bolje od sizifovskog maltretiranja s nepremostivim preprekama. U celini, God of War je prilično zahtevna igra, ali se može lako prilagoditi umeću igrača – ukoliko budete dobijali batine više nego što bi trebalo, automatski će se otvoriti mogućnost prelaska na niži nivo težine.

Ima li nečega u čemu je God of War zatajio? Iskreno rečeno, nema. S tehničke strane nije lako oceniti da li više prija predivna grafika ili zvučna podloga koja obiluje dramatičnim orkestarskim melodijama, idealno tempiranim efektima od kojih se ježi koža i autentičnim zvucima koji prate urlike čudovišta i krckanje kostiju filetiranih neprijatelja. Grafika je u eye candy fazonu: likovi su dobro modelirani i uverljivi, a dizajn nivoa gotovo isto toliko pedantan kao u Prince of Persia. Naročito dobar utisak ostavljaju fenomenalne, tečne animacije i groteskna čudovišta, manje ili više modifikovana mitska bića koja igri daju epski karakter. Upravljački sistem je besprekoran, osnovne komande su lepo raspoređene tako da ni izvođenje složenijih kombinacija nije problematično (u tome pomažu pomenuta ekranska uputstva). Učitavanje je brzo, a tokom igre pauze gotovo da i ne postoje (efikasan streaming) tako da se akcija praktično ne prekida do samog kraja (za ovakvu igru treba imati i dobru kondiciju).