PS3 Disney Pirates Of The Caribbean - At World's End

Proizvođač: Disney

Datum izlaska: 01.01.2000.

Igra nosi isti naziv kao i film: Pirates of the Caribbean: At World's End. Sama radnja igre je manje-više preuzeta iz filma, s tim da prvi deo igre obuhvata drugi deo filma, dok je ostatak igre ostavljen za najnoviji nastavak filma. Dobar deo scena iz filmova ćete imati prilike da iskusite i iz prve ruke, ali je ubačeno i dosta novog materijala. Igra je napravljena kao 3D akciona igra, što znači da ćete na dešavanja uvek imati izometrijski pogled. Tu se javlja i prvi problem igre – kamera. Naime, autori igre nisu smatrali da je korisno ubaciti kameru koja bi se mogla kontrolisati, tako da ste prisiljeni da se naviknete na ugao pogleda koji vam igra u tom trenutku ponudi. U većini slučajeva je ovo izvedeno solidno, ali ćete neretko nailaziti na situacije da glavni lik pobegne iz vidokruga ili da bez problema preÄ‘ete iz jednog dela nivoa u drugi.

Igra je striktno linearnog karaktera. Sastoji se od nekolicine nivoa koji se prelaze jedan posle drugog, sa obaveznom veznom animacijom izmeÄ‘u koja bi trebala da celoj priči da neki tok, u čemu ne uspeva najsjajnije, jer čak i da ste pre igranja igre odgledali sva tri dela filma, moguće da ćete imati poteškoća da pohvatate sve konce. Na početku svakog nivoa ćete dobiti glavne i sporedne ciljeve. Glavni ciljevi su mahom predstavljeni šturim rečenicama koje ponekad igraču ne daju dovoljno informacija da bez mozganja shvati kako se odreÄ‘eni cilj treba ispuniti, što celoj igri daje dodatni elemenat konfuzije. Sporedni ciljevi su naravno opcioni, i oni se sastoje od skupljanja kojekakvih artefakata, skidanje postera sa zidova, oslobaÄ‘anje zatvorenika i slično. Skoro na svakom nivou ćete imati prilike i da igrate neke od mini-igara, koje su uvek neka vrsta kartaške igre. TakoÄ‘e na nekim nivoima ćete moći da izvedete tzv. "Jackanism" (?!) koji se sastoji od skriptovane animacije tokom koje morate da pritisnete odreÄ‘eno dugme na odreÄ‘enim mestima. Nagrada za uspešno izvršenje jesu poeni za notoritet, koji nema neki poseban značaj, osim da bude alternativa za score.

Sam sistem igranja je krajnje jednostavan: u osnovi je to trčkaranje kroz nivo, tamanjenje ovećeg broja neprijatelja i izvršavanja glavnog cilja. Borba se kontroliše pomoću tri tastera: slab udarac, jak udarac i blok. Nažalost, ni ovo nije najbolje izvedeno, jer kontrole znaju da odbiju poslušnost, pa vaš lik odreaguje kasnije nego što ste to vi hteli i slično. TakoÄ‘e, činjenica da je igra portovana sa konzola za sobom povlači i to da igra preferira gamepad, sa kojim postaje pristupačnija. Na odreÄ‘enim delovima nivoa ćete imati i mesta koja su jasno obeležena, a koja služe za izvršavanje raznoraznih interakcija sa okolinom kao što su aktiviranje poluga, eliminisanje neprijatelja pomoću obližnjeg bureta, korišÄ‡enje kanapa i slično. Tokom napredovanja kroz nivoe možete sakupiti razna pomagala u vidu pištolja, granata, pečenog pileta (sa kojim punite energiju) i drugih standardnih gusarksih rekvizita, ali njihovo korišÄ‡enje je utoliko teže jer će vam retko kad poći za rukom da izabranim projektilom pogodite neprijatelja. Dok u drugim igrama imate dugme za ciljanje, ovde ćete morati da se okrenete prema neprijatelju, držite fige i pritisnete dugme za aktiviranje inventara. Vremenom ćete od ovoga najverovatnije odustati i jednostavno ćete se osloniti na dobri stari mač, sa kojim ćete eliminisanje protivnika svesti na pritiskanje dugmeta za udaranje. Iako će vam se na početku ovo možda i svideti, vrlo brzo će postati vrlo repetitivno, s tim više što modela neprijatelja ima vrlo malo – tek par komada po nivou. Jedina svetla strana sistema borbe jesu eventualni bossovi iliti "glavni", protiv kojih ćete se boriti u takoÄ‘e skriptovanim animacijama ili morati primeniti odreÄ‘enu taktičku umesto beskrajnog mlataranja mačem.

Sa tehničke strane imamo, kao što je to slučaj sa ostalim delovima igre, takoÄ‘e osrednje lošu situaciju. Ako ste se sad začudili jer ste pre čitanja ovog opisa videli screenshotove iz igre po Internetu na kojima sve izgleda lepo i sjajno – to je zato što su to bile slike sa verzije igre za konzole, gde je mnogo veća pažnja posvećena grafici. Glavni likovi koje ćete voditi kroz igru stvarno liče na glumce iz filmova, ali je to moglo da se uradi mnogo bolje. Teksture liče na nešto što bi se očekivalo od naslova od pre najmanje godinu dana, što nikako nije smelo da se dopusti. Muzička i zvučna podloga su solidni, ali je zanemariva jer nema puno mesta za inovaciju kad se najveći deo zvukova sastoji od zvukova mača, pištolja i umiranja protivnika. Glasovna gluma je možda i najbolje uraÄ‘ena – iako glumci iz filma nisu pozajmili svoje glasove autorima igre, njihovi virtuelni predstavnici zvuče maltene isto kao i u filmu.