PS3 Batman - Arkham Origins

Proizvođač: WB Games

Datum izlaska: 01.01.2000.

Batman: Arkham Origins prikazuje nove neprijatelje, negativce koji su krenuli na Arkham City, a među njima prepoznajete sigurno Joker-a, Black Mask-a, Copperhead, Firefly-a, Deadshot-a, a u igri se pojavljuje još njih (Penguin, Mr. Freeze). Ovo je priča koja je prethodila Arkham Asylumu, kada je kriminal počeo da cveta u Gotham City-ju a Batman je tek krenuo svojim putem superheroja u borbi za pravdu.

Crime Scene sistem je novina u Detective modu, u njemu ćete moći da pronađete i izanalizirate tragove i dokaze i rekonstruišete događaje na mestima gde su kriminalci izveli svoje akcije.

Dinamična, bogata okolina dozvoliće vam pristup delovima grada gde prethodna igra nije, istraživaćete i nalaziti nova mesta gde se odvijaju kriminalne aktivnosti i sprečavati negativce da ih izvedu. Most Wanted su sporedne misije koje vas šalju u poteru za ucenjenim glavama, ukoliko vam dosadi da pratite glavnu priču.

Novi neprijatelji, kao što je Armored Enforcer ili Martial Artist nateraće vas da drugačije pristupite borbi, ovde FreeFlow borba dobija svoj pravi značaj, a tu je naravno i pravo bogatstvo gedžeta koje Batman koristi u borbi i navigaciji kroz okolinu.

U želji da bolje objasnimo motive autorskog tima, voljno smo vas izložili malom spoileru. You see, glavni negativac Arkham Originsa je naoko Black Mask, kriminalni kingpin kome je maska puna Betmenovog mešanja u njegove operacije, te momak odlučuje da mu uceni glavu na 50 miliona američkih dolara. Bogata ponuda privlači grupu legendarnih asasina, kojima će ovo biti prvi, sudbonosni susret sa Betmenom. Killer Croc, Copperhead, Bane, Deathstroke, Electrocutioner i nekolicina drugih dobija jednu noć da smakne Betmena i kešira premiju. A gde je klovnovski princ kriminala himself? Bliže nego što mislite :). Glavni „catch” Arkham Originsa, dakle, jeste prolog-priča o mladom Betmenu na početku karijere, koga u korumpiranoj gotamskoj policiji smatraju krimi viđilanteom i koji još nije upoznao svog najvećeg rivala. Pored zameranja plejadi super i manje super zločinaca, do kraja igre steći ćete poverenje inspektora Gordona i udariti temelje alijanse koja tolike decenije savršeno funkcioniše u stripovima i na filmu.

Batman: Arkham Origins tehnički operiše na način koji je gotovo identičan sa Arkham City, osim gradske celine koja je prostranija i bogatija opcionim zanimacijama koje donose extra XP, upotrebljiv za podizanje borbenih karakteristika u skladu sa individualnim stilom igranja. Podela igre na open-world i skriptovane enterijere koji su deo glavne priče funkcioniše na način kome se nema šta zameriti. Svi „signature” momenti franšize su i dalje prisutni, što se ponajviše ogleda u fenomenalnom „freeflow” borbenom sistemu koji je gotovo neizmenjen u odnosu na Arkham City. Nekoliko novih protivnika i nekoliko svežih gedžeta donekle stoje u senci unapređene forenzike, koja vam se servira kao povremeni, krucijalni elemenat priče. Rekonstrukcija ubistva/eksplozije/paljevine/whatever kroz analizu mesta zločina je detaljna, ali pojednostavljena u smislu da se ne možete zaglaviti niti fejlovati. Na prezentaciju detektivskog aspekta Betmenove ličnosti treba baciti veći akcenat, ali ovo je svakako dobar početak. Što se tiče opcionih zanimacija koje možete rešavati u otvorenom segmentu igre, ponovo imamo solidnu dozu Riddlerovih zagonetki (u igri se mladac još zove Enigma), dopunjenu sporednim questovima nalik na razminiranje Anarkyevih bombi, rešavanje „crime in progress” situacija i drugih zadataka, koje će vam vreme potrebno za stoprocentno kompletiranje igre i te kako produžiti.

Velika novost u odnosu na prethodne igre je multiplayer. Njegova osnova je borba tri tima jednih protiv drugih: Bejnovi henčmeni protiv Džokerovih gunova protiv Betmena i Robina. Sistem je solidno zamišljen, ali je mehanički problematičan, jer su heroji, zbog stealtha, previše srozani i oslabljeni. Krupan problem je i odsustvo online igrača, koji možda nisu ni svesni činjenice da igra ima multiplayer...

Da li je Batman: Arkham Origins dobra igra? U stranim igračkim glasilima, kritika funkcioniše kao javno glasanje na plenumu saveza komunista: kada prvi „veliki” sajt/magazin osudi i osmudi neku igru, većina drugih „autleta” papagajski prepričava stav prvog, razvlačeći tuđe kritike kao testo puno glutena. Novom Betmenu zameraju da „nije originalan i da funkcioniše na način koji je isti kao prethodna igra”, što je zamerka koja je izvađena iz mraka nečije zadnjice. „Svet kompjutera” odbacuje takve jadne principe pseudožurnalistike i javno tvrdi da je Batman: Arkham Origins odlična stvar, ne genijalna kao prethodne dve igre, ali savršeno kompetentna i veoma zabavna igra koja će vam obezbediti tonu zabave, odnosno pet tona ako ste zagriženi Betmenov fan.

Nešto niža ocena u odnosu na dve prethodne Arkham igre posledica je bagova tehničke prirode, koji ni nakon mesec dana nisu do kraja pečovani. Povremeno beskonačno propadanje pri doskoku i uranjanje u teren, nestajanje bosa usred fajta, nestajanje zvuka i pozadinske muzike, resetovanje progresa u multiplayeru i druge tehničke bubice znaju da budu prilično iritantne, mada vas neće sprečiti da igru kompletirate. Koren ovih problema možda leži u činjenici da igru nije radio britanski Rocksteady, već da je iskovana od strane Warner Bros. studija u Montrealu. Glumačka ekipa je takođe nova: umesto Marka Hamila, Džokeru glas sada daje Troj Bejker (ko god da je Troj Bejker...), a ni Betmenove redove više ne izgovara isti čovek. Srećom, novaci su posao odradili na iznenađujuće dobar način, tako da zamerki na glumačku ekipu nemamo.