PS3 GTA IV The Complete Edition - Grand Theft Auto 4 & Episodes From Liberty City

Proizvođač: Rockstar

Ultimativna kolekcija najbolje ocenjenih GTA igara.

Grand Theft Auto 4

Trideset šest nedelja PC igrači plivali su u uzburkanom moru vesti, mešanih osećanja, strahovanja, glasina i nagađanja u vezi s najkontroverznijom igrom u istoriji igračkog biznisa. Devet meseci duga trudnoća okončala se 3. decembra 2007. porođajem toliko željenog deteta (za utehu, slonovi na svet dolaze posle 22 meseca). Kamere snimaju, blicevi sevaju... Da li je to najlepša beba koju je svet video, novi ponos PC igračke zajednice koja se topi brže od glečera na Alpima, ikona koju ćemo developerima u budućnosti stavljati pod nos svaki put kada budu razmišljali o podršci za PC? Ili je u pelenama nedonošče koje ćemo s bolom u grudima kriti od javnosti dok ne poraste?

Igrački forumi diljem planete zatrpani su pitanjima: Da li je igra lepša nego na konzolama? Koja su unapređenja PC verzije? Hoće li to da radi na mojoj mašini? Kako se ovo uopšte pokreće? Ima li kraja bagovima? Petnaes’ i kusur giga na disku, brdo propratnih programa koje ću kasnije skidati uz pomoć egzorciste, beskrajna instalacija samo da bih shvatio da su mi potrebni novi grafički drajveri! Disonantni tonovi komentatora, koji, s jedne strane, ne kriju zadovoljstvo što je GTA IV uopšte stigao na računare i ističu da je to najbolje igračko iskustvo u čitavom životu, a s druge strane čupaju kosu, prozivaju istaknute članove familija programera i prete demonstrativnim paljenjem računara i puštanjem zlatne ribice u kanalizaciju, došli su i do ušiju autora igre. Priznajući da se „finalna” verzija igre možda pojavila koji dan ranije nego što je trebalo (uobičajen danak trke s Deda Mrazom), bogovi sa planete Rockstar poslali su 13. decembra slatki nektar zakrpa (nVidia i Ati su ranije objavili optimizovane drajvere) u vidu prvog oficijelnog peča, koji treba da reši problem nestajućih tekstura, bagovitog video editora, izletanja u Windows i drugih problema koje su autori u prvi mah stavljali na dušu dotrajalih grafičkih drajvera, Service Packova, svetske ekonomske krize, inteligencije igrača („Oni su slabići, u svakom slučaju” – Niko Belić).

Naša iskustva s ovom igrom, tačnije njenim ružnim tehničkim licem, nisu baš toliko tragična. Na mašini, čije specifikacije odgovaraju preporučenom minimumu, ostvarili smo u doba punog meseca i povoljnog astrološkog aspekta nekih desetak frejmova u sekundi. Instalacijom nove verzije grafičkih drajvera, promenom rezolucije i kvaliteta prikaza, distancom iscrtavanja, detaljnošću senčenja i drugim parametrima, o kojima blaženi vlasnici konzola ni ne razmišljaju, nismo postigli mnogo, što upućuje na zaključak da je problem u samoj igri, njenom nedorađenom engineu, odnosno lošoj optimizaciji i generalnom „boli me uvo” stavu nemotivisanih programera, koji se kupaju u parama zarađenim na konzolaškom tržištu. Na high-end računaru, bliskom preporučenoj konfiguraciji, priča poprima sasvim drugu dimenziju, jer animacija ni u najvećoj saobraćajnoj gužvi nije padala ispod 24 fps, uz veću distancu iscrtavanja (i više detalja nego u Xbox 360 varijanti), ali i dalje prisutnim problemima s probijanjem i preklapanjem tekstura i povremenim „zaglupljivanjem”. Naravoučenije: menjajte konfiguraciju ili zaboravite GTA IV na PC-ju (ili kupite Xbox i uživajte u iskustvu koje je Kuzma podelio sa nama u broju 6/2008.). Za kraj tehničkog brifinga jedan hint: ako pri pokretanju igre na Windowsu XP dobijate poruku „FATAL ERROR: RMN40”, ne morate instalirati Service Pack 3, kako se obično savetuje. Dovoljno je da u instalacionom folderu locirate datoteku LaunchGTAIV.exe, kliknete na nju desnim dugmetom, odaberete Properties i pod Compatibility menijem odaberete opciju Windows 2000.

Mogućnost snimanja video odlomaka (Video Editor), multiplayer podrška za 32 igrača i Social Club TV (https://tv.rockstargames.com) jesu osnovne prednosti PC verzije četvrtog Grand Theft Auta. Sve ostalo poklapa se sa zapažanjima iznetim u opisu verzije za Xbox 360 – stereotipna, ali konzistentna satira o „američkom snu” ispredana dogodovštinama plitkoumnog imigranta s brdovitog Balkana, velelepna free roaming pozornica, odličan fizički model vožnje i prava doza raznovrsne akcije. Sve to je upakovano u oblandu prelepe kvazirealistične grafike i bogate muzičke podloge. Ljubitelji online igranja uživaće u dvostruko većem društvu od konzolaša, ali će zarad pristojnih performansi morati da obezbede veoma brz link (red veličine megabita ili brži) i najverovatnije žrtvuju dobar deo grafičkih ukrasa (više informacija o GTA IV multiplayingu očekujemo iz pera dražesnog kolege Aškovića). Pritiskom na ’F2’ u bilo kom trenutku igre možete zabeležiti tridesetak sekundi najspektakularnije akcije na „video traci” i podeliti ih sa drugim GTA zavisnicima – to je pun pogodak, upravo ono što je nedostajalo ovom serijalu od samog početka.

Upravljačka kombinacija miša i tastature na pucačkim deonicama je idealna (ništa nije bolje od preciznog headshota), dok je za vožnju preko tastature potrebno privikavanje – ako vam to nikako ne bude išlo od ruke, u svakom trenutku možete uzeti džojped i voziti kako Bog zapoveda. Na kraju, važna prednost PC verzije, pored mogućnosti modovanja (u najavi su već i neki domaći radovi), jeste Independence FM, radio-stanica koja pušta vaše melodije (MP3 melodije ili prečice kopirajte u My DocumentsRockstar GamesGTA IVUser Music, pa u igri pokrenite opciju Audio options; Complete scan). Šta god da slušate, biće bolje od Ruslaninih „Wild Dances” i razuzdanih ruskih repera.

GTA IV jeste jedno od najboljih iskustava u karijeri jednog igrača i, uz bajkoviti Fallout 3, najozbiljniji kandidat za igru godine. Da ne bude zabune, osetno niža ocena od one kojom je nagrađena verzija za „kutiju” ne znači da je igra lošija, već da gore pomenuti tehnički propusti ne smeju proći nekažnjeno.

Episodes From Liberty City

The Lost and Damned i Ballad of Gay Tony, Xbox 360 ekskluzivne DLC ekspanzije za Grand Theft Auto IV sada su dostupne i igračima koji iz ovih ili onih razloga nisu u mogućnosti da kupuju sadržaj preko Xbox Live! servisa. Dve odlične krimi-priče čiji kvalitet naracije, karakterizacije likova i složene društvene satire transcendiraju igrački medij podižu koncept DLC-a, dostupnog online ili upakovanog na DVD, na grane prilično nedostižne kratkonogoj konkurenciji. Gotovo četrdeset sati svežeg materijala konstruisanog sa istom ili većom pažnjom u odnosu na original svedoče o specifičnoj, no-nonsense širokogrudosti Rockstar Northa. Njihova definicija dezerta nije ušećerena šljiva iz konzerve već torta na sprat sastavljena od flambiranih palačinki. Sa šlagom i trešnjom na vrhu.

The Lost and Damned, saga o Džoniju Klebicu, jevrejskom bajkeru i drugoj violini motoraške bande koji dolazi u konflikt sa svojim manijakalnim šefom koji izlazak iz zatvora odlučuje da proslavi raspaljivanjem sukoba sa rivalskim gengovima, originalno je izdata početkom 2009. godine isključivo u formi DLC-a. Čisto s tehničke strane, unapređenja u odnosu na Nikovu avanturu svode se na redizajnirani model vožnje motora i njegovo ponašanje na drumu. S obzirom na temu čiji je lajtmotiv život i rad bajkerske bande, stari model vožnje dvotočkaša s koga ste padali na nos pukim pogledom u bankinu jednostavno nije bio prihvatljiv. Motori (tačnije čoperi) u Izgubljenima su „zakucani” za vašu pozadinu i drastično otporniji na češanje sa saobraćajem u prolazu i udarce u objekte u okolišu. Novo oružje (bacač granata, automatski pištolj...), novi tipovi opcionih misija (gang wars) i nekoliko svežih gameplay fora kao što je vožnja u gang formaciji, koja vas leči i popravlja motor između fajtova, blede u poređenju s onim što je zaista bitno: scenarijom i režijom kojih se ne bi postideo ni Martin Skorseze, uobličenih kroz epsku fabulu o sukobu generacija, etosu urbanih otpadnika na motorima, staroj slavi i novom stoleću koje donosi nova pravila. U epicentru The Lost and Damneda pulsira generacijsko-filozofski antagonizam između starog lidera čije se ambicije svode na nasilje, napijanje i orgijanje, i mladog Džonija, njegovog zamenika, koji bandu želi da postavi ispod radara i iznad besplodnih sukoba sa policijom i rivalima, smeštajući je na ekonomski kolosek prosperiteta koji donosi kriminal bez žrtava i eksplozija.

Ballad of Gay Tony postavlja koncept kompleksne karakterizacije kroz konflikt generacija na još viši stepenik. Luis Lopez i Toni Princ, biznis partneri i suvlasnici nekoliko noćnih klubova, ne predstavljaju antagonističke polove kao što su Džoni i Bili. Njihov sukob, to jest forsirana saradnja, ima mnogo suptilniji prefiks. Toni je sredovečni homoseksualac, mondenski party animal na zalasku karijere, navučen na pilule i na mladog ljubavnika koji ga finansijski i emocionalno eksploatiše; Luis je latino ex-con, Tonijev protege i „muscle” partnerstva čiji je Toni mozak. Loši poslovni potezi, zaduživanje kod mafije i poslovni sunovrat koji dolaze kao posledica Tonijevog depresivnog pseudonihilizma daju Luisu, to jeste vama kao njegovom alter-egu, priliku da definiše sopstvenu ulogu u surovom miljeu Liberty Citya. Maestralnost dočaravanja mentor/apprenitice veze između hetero streetwise mladića i njegovog posrnulog gay učitelja, srdačnost i požrtvovanje u svetu prepunom barijera u kome su seksualne predrasude najmanji problem predstavljaju nešto najbolje što je Rockstar ponudio na planu karakternog profilisanja svojih junaka.

Uvoznik:GameS

Zemlja porekla:Amerika