PS3 Sleeping Dogs

Proizvođač: Square Enix

Datum izlaska: 01.01.2000.

Infiltrirajte se među Trijade i sprečite ih u preuzimanju vlasti nad Hong Kongom. Sleeping Dogs nudi veliki otvoren svet, mnoštvo automobila i motora kao i spektakularne akcione sekvence poput onih koje viđamo u filmovima Džona Vua. Odličan naslov za sve ljubitelje trilera!

Nekima je možda poznat True Crime serijal igara koje je prošle decenije izdavao Activision. U planu je bio i reboot razvojnog studija United Front Games koji je 2009. godine najavljen kao True Crime: Hong Kong, ali je prošle godine ipak otkazan uz obrazloženje da neće biti dovoljno profitabilan i dobar da se takmiči sa ostalim igrama u open world žanru tj. sa GTA. Na svu sreću Square Enix je otkupio igru, ali ne i naziv pa smo na kraju dobili Sleeping Dogs.

Wei Shen je policajac koji se iz San Franciska vratio u Hongkong da pomogne hongkonškoj policiji u razotkrivanju Sun on Yee trijade (referenca na pravu Sun Yee On). Njegova infiltracija u redove trijada se ispostavila lakom, jer neke članove koji su na višim pozicijama poznaje od malih nogu i tu počinje dvostruka igra policajca i kriminalca, ali i njegova borba pronalaženja svojeg pravog mesta u svemu tome.

Wei se naravno sve više udubljuje u trijade, napreduje i stvara veći haos nego što je planirao, što kulminira donekle predvidivim krajem. Iako je priča sasvim solidna, nazivi misija gotovo uvek odaju poentu nakon čega se i struktura misije može relativno precizno zamisliti, pa nema mnogo prostora za iznenađenja.

Po običaju za open world igre Wei ima na raspolaganju automobile, motore i svoje noge. Slobodno trčanje pomalo nalik na ono iz Assassin’s Creed serijala prisutno je i ovde, ali sa nešto skromnijom izvedbom. Wei može da preskače stolove i penje se po zgradama kada za to ima predviđenih platformi.

Vozila očigledno imaju težinu i simulirane točkove, ali je upravljanje ipak loše i nerealno, skoro kao u Saints Row serijalu. Na svu sreću saobraćaj u Hongkongu se odvija sa „pogrešne strane puta“ tako da je vožnja ipak zanimljiva iako nespretna.

Borba bez oružja je pretežno kopija sistema viđenog u Batman Arkham Asylum / City igrama tj. ima izvedbe raznih kombo udaraca, rvanja i kontraudaraca što sve zajedno deluje veoma dobro. Pored toga Wei može da se reši svojih protivnika i iskorišćavanjem okoline. Bacanje protivnika sa terasa, u kante za smeće, zabijanje glava u zvučnike i šutanje ljudi u telefonske govornice samo su početak jer ima i nabadanja na šipke i mesarske kuke, spaljivanja u peći, guranje glava na ringle i cirkulare kao i druge brutalne scene kakve nismo videli još od Manhunt-a. Hladna oružja poput satara, mačeta i kuhinjskih noževa ima manje i vrede za samo nekoliko napada. Vatrena oružja se koriste češće u drugoj polovini igre, naravno uz sistem zaklona, ali je njihovo korišćenje neinteresantno i prosto u poređenju sa tučom. Usporavanje vremena na kratke momente kako biste precizno naciljali i probušili gume na vozilima ili skočili iz jednog u drugo su zanimljive fore, ali gube svoju čar kada morate istu stvar da uradite trideset puta zaredom.

Mirniji deo gameplaya se odvija u vidu infiltracije i postavljanja opreme za prisluškivanje, slikanje dokaza ili hakovanje kamera i računara. Ovim delovima je takođe posvećeno mnogo pažnje jer se ni postavljanje bubice za prisluškivanje ne vrši samo stiskom jednog dugmeta, već se moraju odvrnuti šrafovi ventilacione rešetke, kalibrirati frekvencije i sve vratiti na svoje mesto. Obijanje sefova, brava ili hakovanje kamera i računara takođe ima svoje mini-igre, a sve se izvodi pametnim telefonom koji je sigurno pozajmljen od Betmena.

Osim glavnih misija ima posebnih policijskih slučajeva, hvatanja dilera droge, kockanja, nelegalnih trka i uličnih borbi, usluga za pojedine ljude što su u stvari kraće misije, karaoke i nasumični kratki zadaci po gradu. Ubačene su i misije u kojima Wei izvodi devojke, mnoge koje su već ranije reklamirane u trailer-ima čak i uz „velika“ glumačka imena, ali se svaka izvede na jednu ili dve misije standardnog kalupa nakon čega se izgube zauvek, pa ostaje da se zaključi jedno od dve mogućnosti – Wei je kreten ili misije oko devojaka nisu uopšte dobro osmišljene.

Za one koji vole loot u igrama i istraživanje, ima nekoliko vrsta kolekcionarskih objekata koji nagrađuju novcem i odećom ili trajno povećavaju zdravlje. Automobili se moraju kupiti od raznih dilera kako bi se našli u garaži, a ima i nekoliko različitih prodavnica odeće koja se kupuje u delovima, a može imati i bonuse u vidu jačih udaraca, bonus exp i slično. Masaže, hrana, čaj i energetski napici koji se mogu kupiti svuda po gradu privremeno povećavaju snagu, izdržljivost i regeneraciju, ali nisu od velike važnosti.

Osnovni sistem napredovanja se vrši na tri fronta. Za policijsku stranu se stiču nivoi kada se rešavaju zadaci za policiju i kada se ne pravi šteta po gradu, a svaki nivo otključava skill uglavnom vezan za oružja. Na drugoj strani je trijada čiji skill tree sadrži nove poteze za tuču, koji se još otključavaju i sakupljanjem specijalnih statua po gradu koje se nose treneru.  Treće je generalna reputacija tj. „Face“. Od tog nivoa zavisi da li možete da nosite neku bolju odeću i kupite bolja kola, ali daje i neke bonuse opšte namene.

Grafika igre je solidna, s tim što su refleksije i osvetljenje na nešto višem nivou. Grad je gust, pun detalja  i raznolikih lokacija koje odišu posebnim identitetom. Zvukovi su prihvatljivi osim potpuno loših truba za vozila, što je čudno s obzirom da ima čak i zvučnih indikatora za otvorena vrata automobila ili pri ulazu i izlazu iz prodavnica. Muzika na radiju je dobra mada ima običaj da počne iz početka pesmu kada se na kratko izađe iz vozila što kvari celu ideju radio stanice. GPS navigacija je takođe pokvarena jer vazdušnom linijom pokazuje udaljenost što znači da 200 metara može da bude putovanje od nekoliko minuta po autoputu i kroz celo jedno naselje. U nekoliko navrata se modeli pojedinih likova nisu prikazivali pa je Wei izgledao kao pijanica koji priča sam sa sobom, ali se ponekad i zaglavio u cutscene animaciji pa nisu funkcionisale sve kontrole zbog čega je bilo potrebno ponavljanje od poslednjeg checkpoint-a. Ima i drugih sitnih grešaka, ali nisu direktno uticale na gameplay Očigledno onih 30 ljudi koji su zaduženi za testiranje nisu baš dobro radili svoj posao, ali ostaje da se vidi da li će izaći zakrpa za neke očigledne bagove.

Kada se sve sabere, igra Sleeping Dogs je natrpan sa mnogo raznovrsnog sadržaja koji je dobro realizovan, ali ne i odlično. Može se kompletirati za oko 25 sati, a glavnica završiti za 15 sati, što je period u kome vam sigurno neće biti dosadno. Activision je bio u pravu da neće dorasti najvišem standardu, ali nipošto nije igra koju je trebalo otkazati jer svakako vredi igranja i ovom prilikom se zahvaljujem Square Enix-u što ju je spasio.